Manhattan u Beogradu

Ivan Markovic

Dok čekamo direktan let Beograd – Njujork, ove nedelje Njujork nam dolazi u Beograd. Nekoliko meseci nakon što je arapsko-srpska avio kompanija Air Serbia najavila da će direktni letovi na relaciji Beograd – Njujork početi 26. juna ove godine, ovih dana je u Beogradu predstavljen projekat izgradnje prve faze “livable” tematskog parka u bloku 15 na Novom Beogradu, pod nazivom “Manhattan u Beogradu”. Kako navode izvori, ukoliko sve bude izvedeno po planu, Beograđani neće morati da putuju osam sati preko okeana kako bi videli neke od najlepših zgrada Menhetna. Rečima predstavnika kompanije zadužene za realizaciju projekta “Delirious Sites”, projekat težak dve trećine grčkog duga staviće grad Beograd u centar arhitektonskih i građevinskih zbivanja u Evropi i svetu.

ŠVEDSKI INVESTITOR TREĆI PUT U BEOGRADU

Zaboravite na repliku Terazija iz tridesetih godina prošlog veka na Novom Beogradu, Skoplje 2014. delovaće vam kao dečiji kašalj izgubljene nacije! Možda ste videli Dismaland ili ste se upravo vratili iz Diznilenda ili pak naišli na vest o replici dela Pariza u kineskom gradu Tjandučeng planiranom za preko 10.000 stanovnika. Trend pravljenja kopija gradova od velike važnosti u Kini prisutan je još iz vremena dinastija. Partenon u Nešvilu, Stounhendž u Virdžiniji, Tintoreto u Las Vegasu. Između Istoka i Zapada u Beograd nam dolazi švedski investitor koji, sa svojom kompanijom i arhitektonskim biroom, predlaže do sada najambiciozniju repliku ikada izgrađenu, naime, deo Menhetna u razmeri jedan prema jedan koji će prekriti blokove 15, 16, 17, 18, 19 i 20 na Novom Beogradu.

 

Samo nekoliko meseci nakon početka izgradnje prve faze projekta “Beograd na vodi”, u glavni grad dolazi nam internacionalna kompanija “Delirious Sites” predvođena švedskim investitorom, sa predlogom investicije najvećeg “livable” tematskog parka u Evropi namenjenog masovnom stanovanju.

 

 

Robert Kampard Junior, švedski investitor, ekstravagantna ličnost, filantrop i kolekcionar arhitektonskih i skulptorskih dela, omiljeni investitor mnogih arhitekata, po treći put dolazi u Beograd. Ovog puta, ovaj harizmatični biznismen, poznat po lancu hotela “SphinX”, sa sobom donosi i predlog urbanističko arhitektonskog projekta “Manhattan u Beogradu” koji je izradio njegov biro za serijsku planetarnu arhitekturu OSPA. Kako sam Kampard navodi, ideja za jednim ovakvim projektom rodila se tokom njegove prve posete Balkanu u kojoj se ovaj švedski investitor po prvi put upoznao sa našim večitim gradom:

 

“Prošlog leta zajedno sa timom arhitekata i urbanista sam po prvi put posetio zapadni Balkan. Videli smo šta je napravljeno u Skoplju i ljudi iz Beograda upoznali su nas sa projektom ‘Beograd na vodi’. Ove investicije ostavile su nas ravnodušnima. Smatrali smo da ovo podneblje zaslužuje veći spektakl. Posetili smo i predstavništvo budućeg projekta arapske firme i nivo arhitekture i imaginacije nas je razočarao”.

 

Kako je navedeno u oficijalnom predstavljanju projekta “Manhattan u Beogradu”, koje je održano prošle nedelje u Salonu muzeja savremene umetnosti, Kampard i njegova kompanija predložili su gradu Beogradu investiciju vrednu dve trećine grčkog duga. U saopštenju za javnost ističe se lepota i fantastičan položaj blokova uz reku. Prva faza i početak ovog mamutskog projekta odigraće se u bloku 15, a u izjavama nekih od arhitekata njegovog biroa saopšteno je da baš ovaj blok predstavlja simbol osporenog modernizma Novog Beograda, odnosno nikada do kraja završenog ambicioznog modernog grada na levoj obali Save:

 

“Smatramo da upravo lokacija bloka 15, koja je sredinom veka bila predviđena za izgradnju parka muzeja, ni u predratnim pa čak ni u posleratnim planovima nikada nije iskorišćena niti uzeta u razmatranje kao ključna lokacija. Štaviše, blok 15, kao skrajnuti blok u planovima za razvoj Novog Beograda kao modernističkog grada, stoji kao simbol daljih mogućnosti, zbog čega smatramo da je ovo prava lokacija za početak ove velike investicije.”

 

Osnovu čitavog projekta predstavlja parcelacija novobeogradskih superblokova na blokove identičnih dimenzija onima na Menhetnu. U daljem razgovoru saznajemo da će unutar ove matrice izabranih blokova biti inkorporirani i objekti iz drugih delova i drugih blokova Menhetna, što, kako navode arhitekti biroa OSPA, jeste prednost ovakve menhetenovske parcelacije. Na jednom pozamašnom isečku Menhetna nalaziće se veliki broj veličanstvenih objekta, značajnih kako po svom kulturološkom tako i po svom arhitektonskom nasleđu. Na konferenciji takođe saznajemo da će velika parcela od gotovo dva menhetenska bloka pripasti Muzeju savremene umetnosti, a investitor Robert Kampard obavezao se pred prisutnim građanima da će pored rekonstrukcije Muzeja savremene umetnosti investirati i u izgradnju ekstenzije muzeja, odnosno celokupnog kompleksa objekata na ovoj parceli.

 

U međuvremenu, u projekat “Manhattan u Beogradu” uključio se i čitav niz kako evropskih tako i američkih organizacija. Pored Muzeja fantomskog grada (Museum of the Phantom City) iz Njujorka, čiji je osnivač multidisciplinarni arhitektonski studijo Cheng+Snyder, a koji planira da na nekoliko lokacija u novobeogradskom bloku 18, organizovanom prema menhetnovskoj parcelaciji, realizuje neke od najpoznatijih nikada izgrađenih utopijskih arhitektonskih predloga za Menhetn. U projektu će učestvovati i Bez Sindikat (Without Syindicate) evropska organizacija za javno stanovanje sa izgradnjom svoje stambene kule, kao i daleko poznatiji muzeji MoMA i Gugenhajm. 

 

Pored masovne izgradnje replika poznatih građevina kao što su Sigram zgrada čuvenog nemačkog arhitekte Mis Van der Roja i nekadašnja AT&T zgrada, a današnji Soni toranj čuvenog američkog arhitekte Filipa Džonsona, jedan od uslova koji je švedski investitor postavio gradu jeste izgradnja 30 replika njegovog omiljenog RCA nebodera iz 1933. godine poznatijeg kao “30 Rock”. Ove replike sada već slavnog tornja Rokfelerovog centra sa visinom od 260 metara nadvisiće novoplaniranu Kulu Beograd za čitavih 80 metara.

Na prezentaciji projekta “Manhattan u Beogradu” predstavljen je i idejni projekat za kompleks Muzeja savremene umetnosti koji će, kao što smo imali prilike da vidimo, pored postojećeg rekonstruisanog muzeja, imati i tri dodatne zgrade kao i jedan oblakoder. Sa 25. sprata ove kule pružaće se veličanstveni pešački nebeski most koji će spajati ovaj deo grada sa starom Beogradskom tvrđavom, Kalemegdanom. U zaključku prezentacije glavni arhitekta ovog projekta navodi sledeće zapažanje:

“Od svog nastanka, takozvana kultura kongestije oličena u ideji menhetenizma, i omogućena velikom pobedom, odnosno usvajanjem predloženog plana za menhetenski grid od strane njegovih naručilaca iz 1811. godine, nikada nije do kraja izvedena ni na prostoru pravog Menhetna. U dugoj istoriji fragmenti ove ideje izašli su pred stanovnike ovog grada kroz stalnu borbu sa privatnim interesima pojedinaca. Ovaj susret dvaju nedovršenih projekata, nikada do kraja završene interpretacije modernog grada CIAM-a Novog Beograda i ovog kulture Menhetna, otvorio bi prostor da se i jedan i drugi u jednom izmeštenom snu ostvare u svom punom potencijalu baš na ovom tlu, u ovom susretu, i dopune prazno mesto buduće velike prestonice. Naš zadatak jeste upravo u ovome, stvoriti susret snova, grad neverovatnih susreta i svetova.” 

Na kraju predstavljanja za javnost najavljeno je da će zgrada Muzeja savremene umetnosti na leto sledeće godine postati predstavništvo projekta Manhattan u Beogradu. U zgradu muzeja pored velike makete useliće se i arhitektonski biro Roberta Kamparda OSPA. Nama građanima Beograda ostaje samo da se nadamo.

IKONIČNOST ZA SVE, IKONIČNOST ZA MASE

“Zamislite modernistički blok u Istočnom Berlinu 60-tih godina, takozvani Plattenbau, kako susreće ikone Menhetna”, na ovaj način predstavnici preduzeća “Delirious Sites” objašnjavaju našim novinarima njihov poslednji arhitektonski poduhvat pod nazivom “Manhattan u Beogradu”. Na područiju Novog Beograda, od Ušća do novog Mosta na Adi, uz Savu, ova kompanija predlaže izgradnju takozvanog masovnog ikoničkog stanovanja. Arhitekte iz njihovog biroa spojili su repetativnost posleratne arhitekture masovnog stanovanje sa ekstravagantnom arhitekturom Njujorka. Njihov predlog sastoji se od masovne izgradnje replika Rokfelerovog nebodera, Krajsler tornja, Empajer Stejt oblakodera, Svetskog trgovinskog centra kao i mnogih drugih.

Kako najavljuju iz firme “Delirious Sites”, svi novoizgrađeni neboderi biće namenjeni masovnom stanovanju, a sve u duhu nekadašnjeg modernističkog koncepta grada namenjenog pristupačnom masovnom stanovanju posleratnog Novog Beograda. Za preuređenje i reorganizaciju poslovnih i luksuznih rezidencijalnih kula u “ikoničke kule za sve” biće zadužen biro OSPA, internacionalni projektantski office. Ovom prilikom prenosimo reči jednog od glavnih arhitekata koji su zaduženi za projekat prenamene nekih od čuvenih oblakodera Menhetna:

“Poznato je da su se od 20-tih godina prošlog veka neboderi na Menhetnu gradili za potrebe poslovanja, dakle to su bile poslovne zgrade. Od ranih primera kao što su zgrade Woolworth i City Bank-Farmers Trust, pa preko zgrada iz zlatnog perioda Menhetna kao što su Krajsler i Empajer stejt, pa sve do onih poznih uključujući Sigram, AT&T ili Svetski Trgovinski Centar, neboderi Menhetna su ili sedišta velikih poslovnih korporacija ili su prostori za iznajmljivanje namenjeni raznim svetskih preduzećima. Danas pak, na Menhetnu imamo jedan novi trend, grade se neboderi koji svojom veličinom daleko prevazilaze one iz prošlosti i koji su namenjeni isključivo stanovanju, luksuznom stanovanju, za elitu super bogatih ljudi. Rezidencijalni tornjevi koji se danas utrkuju i izvode jeftine kvazi-ekscentrične piruete u dodvoravanju i građenju lošeg ukusa bezobrazno bogatoj eliti, u svojoj jeftinoj brending logici izgubile su epitet ikoničnosti. Za njih više nije važna ikona, važan je brend i lajfstajl. Za razliku od ovog trenda, mi želimo da ponudimo nešto za sve, i iz tog razloga odlučili smo da u saradnji sa evropskim ‘Bez sindikatom’ osmislimo stanovanje koje će biti pristupačno masama, a ne samo eliti, i čiji se luksuz neće ogledati u broju soba, već u kvalitetu arhitekture kao i zajedničkog života u njoj, u nekim od najlepših arhitektonskih zdanja iz 20-tog veka. Na osnovu ove ideje započeli smo rad na transformaciji enterijera, odnosno planova nekih od gore pomenutih zgrada, kako bi se iste iz jedne funkcije, bilo to poslovne (office) ili rezidencijalne za bogate, pretvorile u jedinice za stanovanje velikog broja običnih manje ili više siromašnih ljudi. Na ovaj način, smatramo da nastavljamo jednu tradiciju stanovanja za mase, naime masovnog stanovanja Novog Beograda.”

U INAT LE KORBIZIJEU

Proslavljeni francuski arhitekta švajcarskog porekla, otac moderne arhitekture, bog i batina svakog studenta arhitekture, slavni Le Korbizje u svojim posetama nije štedeo ruženja ni Beograd ni Njujork. Za nebodere Menhetna rekao je da su previše mali, nezreli i nedovoljno moderni, a za Central park da je prevelik i da ga treba smanjiti. “Menhetn, velika neočišćena riba nasukana na steni”, kaže on. U svom predlogu za Menhetn iz 1935. godine bukvalno je želeo da ga uništi, “100 puta sam pomislio da je Njujork katastrofa, 50 puta da je prelepa katastrofa”. Slično je govorio i za Beograd u već dobro poznatoj izjavi da je Beograd najružniji grad na najlepšem mestu. Osim što je rekao da je naš grad ružan, tvrdio je da je ružna i njegova moderna arhitektura, a za Novi Beograd rekao je da je površno razumeo modernističko urbano planiranje.

Ovih dana, u “najružnijem gradu na nalepšem mestu”, prestavljen je senzacionalan projekat po kome će se ova dva, iz perspektive Le Korbizjea, ružna grada spojiti. “Možemo li spajanjem dve rugobe stvoriti jednu lepšu”, na šaljiv način ljudi iz “Delirius Sitesa” započeli su javno prestavljanje projekta “Manhattan u Beogradu”, gledajući na ove Le Korbizjeve opaske o Beogradu i Njujorku kao na izlive ljubomore slavnog megalomana, oni će ipak u svom projektu odati počast i ovoj značajnoj figuri arhitekture 20-tog veka, predlogom izgradnje dva njegova Kartezijanska tornja na jednoj menhetnskoj parceli, u bloku 20.