Prvo izdanje Zent Casopisa

Zent: Izvan-redno mesto

U odnosu na dve poznate forme strepnje, negativno određene kao strah i teskoba, i njima odgovarajućih formi zaštite i sigurnosti (u vidu supstancijalnih zajednica), zent teži formama koje upućuju na potencijalnost, razumejući strepnju manje kao bojazan, a više kao iščekivanje.

Nekada bezbrižno sletanje na sigurno tlo mita supstancijalnosti danas češće završava eksplozijom aviona zaglavljenih točkova. Supstancijalne zajednice, nekada bezbedna utočišta od apsolutne neodređenosti (bačenosti), više ne uspevaju da amortizuju intimne zebnje i materijalnu ugroženost individualizovanih pojedinaca, kao ni kolektivni panični strah od imaginarnog vanjskog neprijatelja.

Na ruševinama supstancijalnosti, ciglu po ciglu, brižljivo je građen novi režim reda – režim prava na privatnosti, privatnu svojinu i na komfor sopstvenih pozicija – i njemu svojstvene forme sigurnosti. Strah novog režima je strah od gubitka komfornog mesta, mesta u kome privatizovani pojedinac ponovo pronalazi sigurnost i zaštitu, lišen svake brife za opšte i zajedničko.

Zent je povratak na mesto izvora novog straha, ali ne i ostajanje na njemu. Zent je mesto ne-reda. Zent je odbijanje svakog moranja i prisvajanja. Zent je među ruševinama, jedno opustošeno i ispražnjeno mesto, ali ne ono koje nam je “stvarnost” samostalno dodelila, već ono koje sami za sebe, i od sebe suvereno proglašavamo, svojevrsno izvan-redno mesto.